0
(© by А. Стевановић): Томислав Маринковић

»Данашњи човек је несвестан вредности тренутака који пролазе и који се више никада неће поновити. Јер, да би уочио лепоту живота, морао би да схвати да је јурећи за масовним и безвредним шаренилом данашњег света занемарио себе, изгубио из вида сопствено биће. Човекова стварна мера почива у једноставности, али свемоћне рекламе су га убедиле да се он може уздићи преко те мере.«

Томислав Маринковић
(19. 06. 2012. / „Вечерње новости“)



Тражећи неке одговоре

Окамењено време у цркви,
и век који не може бити замењен неким другим
(као зидови који се предуго држе
на супротности звучних епоха).

Док литургијски пој исправља неравнине на души,
можеш се лагано подићи до саме куполе,
где анђели, на присан начин, просипају
мирисне зачине и благослов на присутне.

А можеш и сасвим опрезно неком до себе
шапнути да искључи мобилни телефон –
справу која само поставља питања
а избегава одговоре.

И звони из света толико удаљеног
да сенке светитеља, са истим убеђењем, настављају
да тумаче човеков пад, и да ти примичу лестве
како би сишао оданде где си се управо био попео.

Томислав Маринковић

Постави коментар Blogger

 
Top