понедељак, 6. август 2012.

Мирослав Б. Душанић: Шума

Наше шуме
Шума

Ако којим случајем будете читали моје текстове,
сјетите се да сам увијек мислио на породицу,
јер сам с дубоким убјеђењем вјеровао, да само
дрво у шуми има можда шансу да избјегне сјечу.

А кад кажем шума: Никад нисам ни помислио
на правоугаоне низове здравих стабала са строго
одмјереним размаком, као нпр. оних у Њемачкој,
перфектно устројених као војнички батаљони.

Шума, коју ја имам у мојој  глави, је лозама
испреплетена, пуна је шибља, трња и ниског
раслиња. Она је непроходна и изгледа хаотично,
али кад се мало боље сагледа, открије се склад
и љепота узајамног потпомагања и зависности.

Шуму, о којој ја говорим, радо не посјећују дрвосјече.

Мирослав Б. Душанић

Њемачка шума

1 коментар:

Lara Rostov је рекао...

Dobra igra reči - kakav narod takva šuma. Ležeran narod - u šumi ima i drveća i grmlja i niskog rastinja kroz koje se pomalja i poneki cvet...Naše šume se pokoravaju božjem zakonu - kada pitaš Boga za put do sreće on ti kaže onaj najteži. Treba se probiti do svetlosti zvezda, preko trnja i žbunja....