понедељак, 24. децембар 2012.

Вујица Решин Туцић: Пјесме


Гледај и памти

Гледај и памти!
Човек сам
и под звездама
још немам
успомене.
Живот је болест духа.
Леп,
моћан и судбоносан –
свет жуди за страшном
вешћу.
Напред се не може.
Авион,
ситан као пицајзла,
носи бомбу.
Певам!
Отписан од свих.
Као дивљи пас,
чекам непознати живот.


О звезде, распоређене у вечности 

О звезде, распоређене у вечности,
зависне од распореда!
Хладни су образи неба,
простачка уста, а срце
стиснуто од беса.
Кроз мутно окно Земље
буљим у недокучиви бескрај.
 

Морам да се смејем

Сам у ноћи
под далеким звездама,
ништаван,
слаб
и смртан –
морам да се смејем.
Нечујем доброНе видим.
Будућност је
пуна жилета.
Нервозан сам
и морам,
морам
да се смејем.


Живот је посао

Као трска
преломљена у води,
стојим
на мокром асфалту.
Шакама се одупирем
о испражњену душу.

Живот је посао.

4 коментара:

zeder је рекао...

God bless you, have a wonderful Christmas.

Unknown је рекао...

Veoma mi se svidja način na koji peva i piše Vujica.Nisam imao prilike do sada da ga čitam,Kao i za mnoge dosad,bravo za i za ovaj izbor,Miroslave.

Миррослав Б Душанић је рекао...

Драго ми је да Вам се допада!
Пјесник није више међу живима, а за живота га је "врхушка (и њихове присталице)" оптуживала, игнорисала...

Snežana J. Čkojić је рекао...

Hvala na objavi, odlicna poezija.