Човек сам
и под звездама
још немам
успомене.
Живот је болест духа.
Леп,
моћан и судбоносан –
свет жуди за страшном
вешћу.
Напред се не може.
Авион,
ситан као пицајзла,
носи бомбу.
Певам!и под звездама
још немам
успомене.
Живот је болест духа.
Леп,
моћан и судбоносан –
свет жуди за страшном
вешћу.
Напред се не може.
Авион,
ситан као пицајзла,
носи бомбу.
Отписан од свих.
Као дивљи пас,
чекам непознати живот.
О звезде, распоређене у вечности
О звезде, распоређене у вечности,
зависне од распореда!
Хладни су образи неба,
простачка уста, а срце
стиснуто од беса.
Кроз мутно окно Земље
буљим у недокучиви бескрај.
Морам да се смејем
Сам у ноћи
под далеким звездама,
ништаван,
слаб
и смртан –
морам да се смејем.
Нечујем доброНе видим.
Будућност је
пуна жилета.
Нервозан сам
и морам,
морам
да се смејем.
Живот је посао
Као трска
преломљена у води,
стојим
на мокром асфалту.
Шакама се одупирем
о испражњену душу.
4 коментара:
God bless you, have a wonderful Christmas.
Veoma mi se svidja način na koji peva i piše Vujica.Nisam imao prilike do sada da ga čitam,Kao i za mnoge dosad,bravo za i za ovaj izbor,Miroslave.
Драго ми је да Вам се допада!
Пјесник није више међу живима, а за живота га је "врхушка (и њихове присталице)" оптуживала, игнорисала...
Hvala na objavi, odlicna poezija.
Постави коментар