 |
| © by wildness |
Злоупотребљени живот
Као да сам на пропутовању,
бљесне и изгуби се.
Зора ми отвори своја врата
од прилике до прилике.
Какав је то живот
удијељен на кашичицу!
Скупљам мрвице
да бих имао шта да сањам.
Не вјерујем више у историју.
Толико пута сам пожелио
да сједнем у бар — испијем
новонасталу државу, све
њене свечане сале и границе.
Сви су ми постали сумњиви.
Од оца који се борио за себе
— за нас. И мајке, када је сузу
пуштала за себе — за мене.
Мирослав Б. Душанић
Нема коментара:
Постави коментар