Трајање, или само да нешто остане
(О човјеку, који је вјеровао да је пјесник)
Узимао је ријечи као цигле
У потрази за (новим) стилом
Одмјеравао њихову тежину и омјер
И одбацивао све једноставне и просте
Желио је да уђе у књиге дебеле
У историју књижевности попут Борхеса
Овај човјек, који је вјеровао да је пјесник
Ништа није препуштао случају
(Срце је потпуно искључио)
Водиља му је била мисао
Те је започео од антике – грчке и римске
И много се намучио да изида
Своју кулу (бабилонску) до неба
Много је пјесника на земљи
Али од оног тренутка, када се он одлучио
Хтио је да буде први и посљедњи
Који долази кораком, којим треба да се дође
Без застајкивања (јер је тако суђено)
И претвори крв у мастило, и објелодани
Да су сви људи од једне земље
И једног човјека створени
Мирослав Б. Душанић
Нема коментара:
Постави коментар