Час историје
Учили су те да ти је земља на раскршћу путева
Да се царства сударају на твом узглављу,
Учили су те да ти је земља на раскршћу путева
Да је крв морала пасти, јер је историја
То захтевала;
Да је историја истинито приказан след
Догађаја, а да сам Бог на рамену носи пушку!
Учили су те да ти је земља богата
И да се од шума не може проћи,
Да никад није поражена војнички
И да су због ње звонила звона у Паризу...
Избијали су ти заблуде из главе маљем,
Доказивали паљевином и збегом
Да је боље радити све, него...
Учили су те непрестано, вековима,
А ништа научио ниси.
Као да ниси од овог света!
Узалуд широм Европе и још на два континента
Цвеће на твојим хумкама вене и цвета.
Вене. И цвета...
Љубица Милетић
2 коментара:
Tužna istina, naša.
На нама је да научимо.
Вјерујем у нове, паметније генерације.
Постави коментар