1
Akt

Unsere nackten Körper wiegten sich
kraftlos im Wind 
des Dämmerlichtes und Regenchaos
das undurchschaubare Dunkel 
breitete dichten Schleier aus 
in gierigem Fressrausch verspeiste uns 
so dass nur das Liebesnest verblieb 
von den Weidenzweigen gebaut.

Miroslav B. Dušanić
 
Luciano Castelli: Rosa Nackte (1982)
Акт

Обнажена тијела нам се 
беспомоћно клатила на вјетру 
сумрака и кишног хаоса
непрозирна тама распростирала 
свој густи вео
у глади похлепној нас пождерала
само је љубавно гнијездо остало
од врбовог прућа изграђено. 

Мирослав Б. Душанић
(лични препјев аутора са њемачког)

Постави коментар Blogger

ANTONIO CAMPILLO је рекао... недеља, јануар 20, 2013

En la soledad, sólo en la unión de ambos cuerpos se puede soportar la tormenta. A pesar de vivir en una casa natural, es fuerte y soporta tanto la desesperación como las vivencias de amor.
Excelente.

Un abrazo, amigo Мирослав.

 
Top