Akt
Unsere nackten Körper wiegten sich
kraftlos im Wind des Dämmerlichtes und Regenchaos
das undurchschaubare Dunkel
breitete dichten Schleier aus
in gierigem Fressrausch verspeiste uns
so dass nur das Liebesnest verblieb
von den Weidenzweigen gebaut.
 |
| Luciano Castelli: Rosa Nackte (1982) |
Акт
Обнажена тијела нам се
беспомоћно клатила на вјетру
сумрака и кишног хаоса
непрозирна тама распростирала
свој густи вео
у глади похлепној нас пождерала
само је љубавно гнијездо остало
од врбовог прућа изграђено.
Мирослав Б. Душанић
(лични препјев аутора са њемачког)
1 коментар:
En la soledad, sólo en la unión de ambos cuerpos se puede soportar la tormenta. A pesar de vivir en una casa natural, es fuerte y soporta tanto la desesperación como las vivencias de amor.
Excelente.
Un abrazo, amigo Мирослав.
Постави коментар