Љубав на сеоски начин
Никад у том селу не видјех (оку је то жао),
Да сељак, млад или стар, жену своју пољуби.
Љубав су водили у густом земаљском мраку,
Кад пол подивља па стид се и рачун губи,
И бог би им, расипник, по чопор дјеце дао.
Никад у том селу, била недјеља или сриједа,
Не видјех двоје да јавно се милују, ћућоре,
Ни младића да драгану макар за руку држи
Осим на пиру, на збору – док коло не разоре
Пуцњи и јауци коловођа и чувара реда.
Нема више тога села, тих дјевица, момака,
Спржено је са другима, са стотинама сељака.
Стеван Тонтић
Нема коментара:
Постави коментар