среда, 23. јануар 2013.

Мирослав Б. Душанић: Ако то нисте знали

Ако то нисте знали*

             ...од јутра до сутра, свакодневно,
             из дана у дан...
                                   Бошко Томашевић2

У Србији се постаје добрим пјесником1
брзим преласцима из једног у друго вријеме
послије Галилеја и Ђордана Бруна
довољно је само поменути Вацлава Хавела
и угурати Дон Кихота у строфу
уз искрено признање да заносиш у ходу
да те муче дамари у ушима
с оне стране позлаћеног прозора

За читаоца с ове друге стране
све се то претвара у досадну сиву боју
како на Истоку тако и на Западу
па макар био објављен и на страном језику
и представљао Србију на сајму књига
(Хилдесхајм, 15. 12. 2010.)

Мирослав Б. Душанић


___________________________
* Ако то нисте знали: моје име је потпуно непознато у пјесничком животу Србије. Одређени људи су тако хтјели и у томе успјели. Али, ишчитавајући нека имена српске пјесничке сцене, понекад ми је стварно жао. Зажалим за неколико истинских, из душе истргнутих и написаних стихова, који су, ако ништа друго, заслужили да буду поменути, у неком од српских књижевних часописа

1 Име "доброг пјесника", једног од српских представника на сајму књига, сам намјерно изоставио...

2 Истргнуто из коментара госп. Бошка Томашевића, испод текста објављеног 14. 12. 2010. у рубрици Култура, дневног листа Политика Online. Комплетан коментар гласи:
»D. Velikić, M.Pantić, V. Ognjenović, D. Albahari, V. Bajac, S. Ugričić, V. Pištalo, S. Basara, G. Božović, pa opet Velikić, Pantić, V. Ognjenović, od jutra do sutra, svakodnevno, iz dana u dan. Srbija na 65. mestu u svetu po stanju demokratije. "Mediji u Srbiji su pod pritiskom s direktnim učešćem državnih zvaničnika u izvršnim teloima i direktnim političkim imenovanjima glavnih urednika". - Ima li pisaca u Srbiji osim ovih "zvaničnih", državnih? Da srpska spisateljska javnost nije ono što jeste, ista bi se odavno okrenula protiv ovakvih "Politikinih" izveštaja. U svome listu tražila bi mesta za sebe, menjajući urednike. Stariji čitaoci lista sećaju se vremena kada isti "iz usta" nije ispuštao M. Lalića, E. Koša, D. Ćosića - i gde su ti pisci sada? Ko ih čita? Da su to bili značajni autori, ostali bi to i danas. Sudbina gorenavedenih imena, koja "Politika" besomučna navodi danima, mesecima i poslednjih godinâ bez mere, izvesno je, bića ista kao i sudbina miljenika bivšeg režima.«

2 коментара:

ТОДОРА ШКОРО је рекао...

Драги пријатељу, једино што могу да ти поручим јесте да се чуваш гнева. Њих неће дотаћи, а теби ће наудити. Ипак, мислим да си само тужан због истине о којој пишеш, а никако гневан. Поздрављам те!

Мирослав Б. Душанић је рекао...

Твој пријатељски савјет је само доказ, да се у Србији нису ни догодиле промјене...

Ако је истина гневна, онда је то и овај текст. Не знам да ли сам био бијесан, тужан или обезглављен када сам све ово писао... Мислим да то и није више важно.
Не гајим илузију да ова „пјесма“ сада може било шта да постигне, сасјекли су ме „на вријеме“. Па кад је већ тако „морало да буде“, не дам да ми украду и успомене...

Хвала Ти!