Constantin Korovine: Rouslan et Ludmila |
Сасвим случајно сам открио једну нову верзију пјесме „Заборављени од Бога“, од оне коју сам објавио 07. маја 2012. год. Ова „нова“ верзија је објављена у часопису „Градина“, бр. 5/2004.
Генерације које долазе на ћилиму
Ми признајемо давно исказану мисао
Само ниткови знају шта је поезија
Знамо да је у оваквом часу непристојно
Говорити о жени која не постоји
Држави које нема
Истини која се не казује
Ово време је исувише тесно
За једно искрено признање бесмисла
Зато не верујемо онима који паметују
Ми нисмо од оних који миришу на лепо
Ми смо браћа која лутају
И зато не тражимо море да окупамо љубав
Тражимо безимено, мучно и слабо.
Дејан Ђорђевић
Нема коментара:
Постави коментар