 |
| (Никола Цинцар Попоски: Насип : Изабране и нове песме, „Арка“, Смедерево, 2009) |
Црква с почетка водолије
Петеру Хандкеу
Твој брижни зној језика
што пени у плими васионе
као чудо над чудима
одвоји се од хорде
хораосионих клоносудија
и воздигне умосудом
у кристалне дворе заумољубља
да умивен небеским ОМОМ
нас – и оне онемоћале
у ломодрому комираног ноуменона
сачека ренесанса месечине
у новом предворју све-мирског мира
да се као ћуд дима
запутимо из димњака
у путеност тела – пути
оградимо Лазаревим духом
од понављања туђег хира
старо-нових Јасеновца
И ко сви одани Господу
духом преданим литургији
привијемо уз своју кору стабла
ухом из светоотачког бруја
уз Цркву (без мркве и мрва)
с почетка Водолије
Никола Цинцар Попоски
Нема коментара:
Постави коментар