0
Савко Пећић Песа
Угарци
(Мирославу Б. Душанићу)

Док у души живи прошлост  
срце немирно дрхти
као усамљен паук на паучини
под ударом вјетра

Моји угарци сагоријевају
 
гасе погледе уназад
а стазе нијеме и зарасле
у капима росе плачу
пустаре трњем све гуше

На капима росе
 
које сам животом газио
има изласка и заласка сунца
сванућем опстаје нада
у појезди и пријезди
мог зачетка

Прежалити или ћутати
 
и једно и друго
појездом и пријездом
туђина у срце боде
хеј хеј далеки мој роде

Савко Пећић Песа

Постави коментар Blogger

 
Top