Док у души живи прошлост
срце немирно дрхти
као усамљен паук на паучини
под ударом вјетра
Моји угарци сагоријевају
гасе погледе уназад
а стазе нијеме и зарасле
у капима росе плачу
пустаре трњем све гуше
На капима росе
које сам животом газио
има изласка и заласка сунца
сванућем опстаје нада
у појезди и пријезди
мог зачетка
Прежалити или ћутати
и једно и друго
појездом и пријездом
туђина у срце боде
хеј хеј далеки мој роде
Савко Пећић Песа
Нема коментара:
Постави коментар