недеља, 06. јануар 2013.

Из циклуса под радним називом: Емигрантски крух наш насушни

Перо Васлић
Помрачење у егзилу

Дуге ноћи су дошле довољно рано
а дани се не повратише
чак се ни Господ није указао
у моме скровишту

али такође тамо
 писала мајка  није сваки сан
који је она сањала њој припадао

и она се увијек за језик угризала
од разочарења
када је сунце излазило и залазило

и схватила је зурећи у огледало
да је још само она сама као одговор
преостала... 

Мирослав Б. Душанић
(у оригиналу писана на њемачком језику)

7 коментара:

Vaslić Pero је рекао...

Срећан Бадњи дан дочек Бадње вечери!

Мирослав Б. Душанић је рекао...

Теби и породици такођер!

Alexandra је рекао...

Mir Božiji - da godina bude bolja od predhodnih!
Emotivno jaka pesma.....

Мирослав Б. Душанић је рекао...

Мир на земљи, здравље теби!
Хвала пријатељице!

LadyArt је рекао...

...auch diesmal wieder ahne ich nur die innige schönheit die hier in der bilderreichen sprache hinter der mangelhaft-verstümperten übersetzung verborgen ist...

doch das lass dir sagen, das, was ich spüre und lese, ergreift mich, es ist wunderbare lyrik.

liebe grüße
gabriele

Мирослав Б. Душанић је рекао...

Liebe Gabriele!

deutsche Version für Dich:

Finsternis im Exil

Die langen Nächte kamen früh genug
und die Tage nicht zurück
nicht einmal ein Gott erschien
in meinem Versteck

aber auch dort
– schrieb Mutter – nicht jeder Traum
den sie träumte gehörte ihr

und sie biss sich immer in die Zunge
vor Enttäuschung
wenn die Sonne auf- und unterging

und begriff mit Blicken in den Spiegel
dass nur noch sie selbst als Antwort
übrig blieb...

Liebe Grüße!
Miroslav

LadyArt је рекао...

...das ist großartig! ich danke Dir, ich fühle mich beschenkt!!!

liebe grüße
gabriele