И ову ноћ сам остао будан
по жељи моје супруге
за вечеру сам припремио прасећу џигерицу
на мој начин: пикантну, динстану с луком,
с печуркама,
с кришкама јабуке, свјежим чилијем
и зачињену крупно мљевеним бибером,
листовима менте и босиљком
тек на крају додао сам ситно сјецкан першун
и нешто соли
прије тога џигерица је одстајала у маринади
начињеној од маслиновог уља,
течног меда,
ароматичног сојиног соса и квалитетног
италијанског сирћета
и док сам полако као и увијек спремао јело
примијетио сам да све слабије видим
да су се ожиљци од операција нагомилали
да боле на сваку промјену времена
а данас је лила ситна киша
сијевало у кољенима
грмјело уздуж кичме, затезало мишиће
и прсте сам теже него обично покретао
данас нисам ништа посебно написао
прочитао сам пар текстова од пријатеља
у интернету
и то с великим напором
и двије три пјесме, тек толико
да скупим снаге и овај дан приведем крају
три сата послије поноћи, још увијек сједим
у дневној соби, никако да одем у кревет
палим цигарету једну за другом,
сан не долази, болови не престају,
надиру у таласима, кидају —
и кидају, и кидају
као да нисам ни узео морфијум
у кухињи на столу је остао да лежи нож
с траговима крви
не знам зашто га нисам опрао...
02. фебруар 2013.
Мирослав Б. Душанић
Нема коментара:
Постави коментар