понедељак, 01. април 2013.

Мирослав Б. Душанић: Појежанске слике (фрагменти)


(Слике из Појезне – фрагменти)

крв наша зрнца паганска носи
прастаре опсесије предачке
у изворима се виле умивају
огледају своја бијела лица
прије но што танане и витке
заогрну бистру мјесечину и
у коло ухвате испод јошика
или зором уморне и сретне
заспу у миру жалосних врба
и жбуновима горских лијески


у прелијепим воћњацима мајке
с чежњом у крошње зуре да
открију и уберу златну јабуку
за живот вјечни рода и порода
а очеви сасвим озбиљни и тихи
Бога Дажбога славе у забрану
приносе му врућу медовину
земљу шкропе крвљу жртвеног
пијетла за темеље кућа наших


у доловима автика израста и
цвјета и оструга испреплетена
својим оштрим трном пријети
ту ноћу док село у сан понире
дрекавци ричу и израњају авети
у глуво доба кад не поје пијетли
и кад мјесец са неба не свијетли
састају се силе нечастиве
на саборе о злу да диване
којом муком и невољом љутом
да нас страве да нас обезглаве
у врзино хватају се коло
на мјестима гдје се пути сијеку
зурле су им људске цјеванице
а добоши наказне лобање...

Мирослав Б. Душанић


Дјевица вила

На прелазу код Душанића вира
Видио сам како се виле купају
И бијело платно на рамена замећу

Гледајући у празвук тишине
Испод јошика у хладовини
Једна ме је вила опчинила

И док су се остале кикотале
У паучинасто тихо изчезавале
Она ми приђе и шапну на ухо

Слушали смо пјесму цврчака
По дану се на сунцу лицкали
Ноћу бисере у води сакупљали

Три дана и три ноћи поред вира
Не знадох како сам ту заноћио
Бијаше дјевица а ја усхићен

Док се на перилу рубље испирало
Снажан и расположен младлачки
Скочио сам у вир бистри и дубоки

Тражио сам на дну вилу дјевицу
У паучинасто бијелом огртачу
Али пагани су је већ давно одвели

Над Драшаном су је често виђали
У бјелини како сузама умива лице
Док драгог у бисерима ноћи тражи

Савко Пећић Песа

2 коментара:

PESA - dar је рекао...

Дјевица вила



На прелазу код Душанића вира

Видио сам како се виле купају

И бијело платно на рамена замећу



Гледајући у празвук тишине

Испод јошика у хладовини

Једна ме је вила опчинила



И док су се остале кикотале

У паучинасто тихо изчезавале

Она ми приђе и шапну на ухо



Слушали смо пјесму цврчака

по дану се на сунцу лицкали

ноћу бисере у води сакупљали



Три дана и три ноћи поред вира

Не знадох како сам ту заноћио

Бијаше дјевица а ја усхићен



Док се на перилу рубље испирало

Снажан и расположен младлачки

Скочио сам у вир бистри и дубоки



Тражио сам на дну вилу дјевицу

у паучинасто бијелом огртачу

али пагани су је већ давно одвели



Над Драшаном су је често виђали

У бјелини како сузама умива лице

Док драгог у бисерима ноћи тражи



Савко Пећић Песа

Мирослав Б. Душанић је рекао...

био си "мало пребрз" у коментару...

инегрисаћу текст, но блог је све теже накнадно обрадити (довести у ред), не знам зашто је тако... како год поставим, промијени форматирае и све изгледа извитоперено...