недеља, 31. март 2013.

Јела Спиридоновић Савић: Пергаменти (фрагменти)

*11. 01. 1890  † септембар 1974.
Пергаменти
(Нашао и превео брат у Христу Стратоник)

                      нашем Исусу Христу.
                      У манастиру Ватопеду
                      Године 1194. у Господу

Господе, седам година је прошло,
седам година дуги,
а ја не прођох
као други
у свој Твојој Слави
још ми се не јави Ти
Господе… (…)

Заборави на себе
и спас сопствене душе,
и док народи се у незнању
и црној мржњи гуше,
и један другог гони,
и један другог руши.

Ти у твојој ћелији уској
пиши просте
вечне речи,
што од душе иду души…

Векови ће проћи
и људи ће нови доћи
и рећи:

“Колико времена већ прохуја”
а волеће увек ко и стари
само просте, искрене ствари:
мирис цвећа,
пој славуја,

Ти буди
та искрена проста Реч,
па у место бриге
за душу своју
и вечна неба,
ти чини
што другоме треба:
лечи где боли,
и воли.

То ти је моје
цело завештање.

У љубави је најдубље Знање.

И ја седим у ћелији уској
и пишем с дана на дан
док ми Лепота
прозоре пљуска,
ја сам као малена златна љуска
а живот је сав ко Сан.

И  писаћу тако дан по дан,
слагаћу атом на атом,
да ли ћу икад постићи
да саградим Ти велики дом,
огромну катедралу?

Ти видиш Боже
способност ми малу
а велику Љубав моју.

(…..)

Јела Спиридоновић Савић

3 коментара:

Nada Vaslic је рекао...

Miroslave pozdrav za tebe,Nada.

pletenijesloves је рекао...

Поздрављам Вас Мирославе.
Пратим ваш блог са задовољством.
ПС. И никако да научим како да поставим коментар на овој платформи (БЛОГЕР).
Срдачно,
С.Трифуновић

Мирослав Б. Душанић је рекао...

Хвала Вам, добри људи!

... па колико видим успјели сте обадвоје!