3
*11. 01. 1890  † септембар 1974.
Пергаменти
(Нашао и превео брат у Христу Стратоник)

                      нашем Исусу Христу.
                      У манастиру Ватопеду
                      Године 1194. у Господу

Господе, седам година је прошло,
седам година дуги,
а ја не прођох
као други
у свој Твојој Слави
још ми се не јави Ти
Господе… (…)

Заборави на себе
и спас сопствене душе,
и док народи се у незнању
и црној мржњи гуше,
и један другог гони,
и један другог руши.

Ти у твојој ћелији уској
пиши просте
вечне речи,
што од душе иду души…

Векови ће проћи
и људи ће нови доћи
и рећи:

“Колико времена већ прохуја”
а волеће увек ко и стари
само просте, искрене ствари:
мирис цвећа,
пој славуја,

Ти буди
та искрена проста Реч,
па у место бриге
за душу своју
и вечна неба,
ти чини
што другоме треба:
лечи где боли,
и воли.

То ти је моје
цело завештање.

У љубави је најдубље Знање.

И ја седим у ћелији уској
и пишем с дана на дан
док ми Лепота
прозоре пљуска,
ја сам као малена златна љуска
а живот је сав ко Сан.

И  писаћу тако дан по дан,
слагаћу атом на атом,
да ли ћу икад постићи
да саградим Ти велики дом,
огромну катедралу?

Ти видиш Боже
способност ми малу
а велику Љубав моју.

(…..)

Јела Спиридоновић Савић

Постави коментар Blogger

Nada Vaslic је рекао... недеља, март 31, 2013

Miroslave pozdrav za tebe,Nada.

pletenijesloves је рекао... недеља, март 31, 2013

Поздрављам Вас Мирославе.
Пратим ваш блог са задовољством.
ПС. И никако да научим како да поставим коментар на овој платформи (БЛОГЕР).
Срдачно,
С.Трифуновић

Мирослав Б. Душанић је рекао... недеља, март 31, 2013

Хвала Вам, добри људи!

... па колико видим успјели сте обадвоје!

 
Top