*11. 01. 1890 † септембар 1974. |
Пергаменти
(Нашао и превео брат у Христу Стратоник)
нашем Исусу Христу.
У манастиру Ватопеду
Године 1194. у Господу
седам година дуги,
а ја не прођох
као други
у свој Твојој Слави
још ми се не јави Ти
Господе… (…)
Заборави на себе
и спас сопствене душе,
и док народи се у незнању
и црној мржњи гуше,
и један другог гони,
и један другог руши.
Ти у твојој ћелији уској
пиши просте
вечне речи,
што од душе иду души…
Векови ће проћи
и људи ће нови доћи
и рећи:
“Колико времена већ прохуја”
а волеће увек ко и стари
само просте, искрене ствари:
мирис цвећа,
пој славуја,
Ти буди
та искрена проста Реч,
па у место бриге
за душу своју
и вечна неба,
ти чини
што другоме треба:
лечи где боли,
и воли.
То ти је моје
цело завештање.
У љубави је најдубље Знање.
И ја седим у ћелији уској
и пишем с дана на дан
док ми Лепота
прозоре пљуска,
ја сам као малена златна љуска
а живот је сав ко Сан.
И писаћу тако дан по дан,
слагаћу атом на атом,
да ли ћу икад постићи
да саградим Ти велики дом,
огромну катедралу?
Ти видиш Боже
способност ми малу
а велику Љубав моју.
(…..)
Јела Спиридоновић Савић
3 коментара:
Miroslave pozdrav za tebe,Nada.
Поздрављам Вас Мирославе.
Пратим ваш блог са задовољством.
ПС. И никако да научим како да поставим коментар на овој платформи (БЛОГЕР).
Срдачно,
С.Трифуновић
Хвала Вам, добри људи!
... па колико видим успјели сте обадвоје!
Постави коментар