Јела Спиридоновић Савић: Пергаменти (фрагменти)

*11. 01. 1890  † септембар 1974.

Пергаменти

(Нашао и превео брат у Христу Стратоник)

                      нашем Исусу Христу.

                      У манастиру Ватопеду

                      Године 1194. у Господу

Господе, седам година је прошло,

седам година дуги,

а ја не прођох

као други

у свој Твојој Слави

још ми се не јави Ти

Господе… (…)

Заборави на себе

и спас сопствене душе,

и док народи се у незнању

и црној мржњи гуше,

и један другог гони,

и један другог руши.

Ти у твојој ћелији уској

пиши просте

вечне речи,

што од душе иду души…

Векови ће проћи

и људи ће нови доћи

и рећи:

“Колико времена већ прохуја”

а волеће увек ко и стари

само просте, искрене ствари:

мирис цвећа,

пој славуја,

Ти буди

та искрена проста Реч,

па у место бриге

за душу своју

и вечна неба,

ти чини

што другоме треба:

лечи где боли,

и воли.

То ти је моје

цело завештање.

У љубави је најдубље Знање.

И ја седим у ћелији уској

и пишем с дана на дан

док ми Лепота

прозоре пљуска,

ја сам као малена златна љуска

а живот је сав ко Сан.

И  писаћу тако дан по дан,

слагаћу атом на атом,

да ли ћу икад постићи

да саградим Ти велики дом,

огромну катедралу?

Ти видиш Боже

способност ми малу

а велику Љубав моју.

(…..)

Јела Спиридоновић Савић