 |
| © by Милош Поповић |
помрачења
(фрагмент)
и стојим пред огледалом
молитве предачке сричем
и бајалице
са усудом неизвјесним
страх од празнине је битка
ко сам ја
у глуво доба свакe ноћи
искрадем се на прстима и
ходочастим у лику еремита
и дрхтим у пространству
васионе
улазим у њене непознате
предјеле
храст судбински тражим
и извор воду
за посмртне ватре обећану
земљу
и за под узглавље хладни
камен
за вријеме кад ми се зјенице
заувијек помуте и свену
распоређујем ријечи и
слажем исањане снове као
коцкице
слиједим очев наук о бакљи
и кошмару
сморене душе су изобличене
сјенке и с временом постају
празнине
сачувај ватру говорио ми је
и најмања жишка одагна
вукове
Мирослав Б. Душанић
3 коментара:
lieber Miro,
ich habe dein Gedicht in mehreren Sprachen zu lesen versucht, natürlich, Englisch und Französisch und Deutsch - um mich dem Sinn zu nähern und weiß, dass es nicht alles wirklich geklärt hat, aber ich bin begeistert von dem, was mir zu versehen gelungen ist.
Ein großartiges Gedicht
Danke
Gabriele
Liebe Gabriele, das ist nur ein Fragment... Ich bin mit dem Teil sehr zufrieden... es ist mir schwer auf Deutsch zu übersetzen...
Liebe Grüße!
Ненадмашно!
Постави коментар