 |
| © by Stephan Opitz |
сину Давиду
сивило предјелом загосподарило
нема сунца да прошета друмовима
тијесним
да посјети врбаке на обали ријеке
гдје ли само скита
сад кад хоћу у пјесму да га смјестим
у пјесму љубавну
у њену косу
у њена њедра
да се купа у бјелини
да се постиди и црвени
с маковима дивљим
кад види чипке како грле бедра
о сунце гдје си залутало
гдје си се изгубило
сврати да те славим
у пјесму ставим
зар не видиш гране огољене тужне
сивило се распрострло
осилило
а она нема времена да чека
већ пакује кофере за предјеле јужне
Мирослав Б. Душанић
 |
 |
Нема коментара:
Постави коментар