0
© by Stephan Opitz
Сиво је, сиво и...

                          сину Давиду

сивило предјелом загосподарило
нема сунца да прошета друмовима
тијесним
да посјети врбаке на обали ријеке
гдје ли само скита
сад кад хоћу у пјесму да га смјестим
у пјесму љубавну
у њену косу
у њена њедра
да се купа у бјелини
да се постиди и црвени
с маковима дивљим
кад види чипке како грле бедра
о сунце гдје си залутало
гдје си се изгубило
сврати да те славим
у пјесму ставим
зар не видиш гране огољене тужне
сивило се распрострло
осилило
а она нема времена да чека
већ пакује кофере за предјеле јужне

Мирослав Б. Душанић


Фотографије: Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top