© by Бранко Раковић: Друго лице |
Био сам у Босни.
Вјерујем да сам тамо и рођен,
али било је то поодавно.
Један уморан војник пустио ме је
да побјегнем кроз букову шуму,
да би ме ти и даље вољела.
Сасвим је могуће, да је у мени видио
свог млађег брата,
а можда је и нешто побркао.
Данас кад стојим пред огледалом,
преселим се из једног свијета у други,
и бришем крв
са усана устријељaног.
Бришем опрезно, веома опрезно.
Јер то га боли.
Мирослав Б. Душанић
(са њемачког препјевао аутор)
© by Бранко Раковић: Поглед црвеног ока |
Ich war in Bosnien.
Ich glaube es, dort, geboren zu sein,
aber das war lange her.
Ein ermüdeter Soldat ließ mich
zwischen Buchenbäumen laufen,
damit du mich weiterhin liebst.
Es könnte sein, dass er seinen
jüngeren Bruder in mir sah,
vielleicht, sah er völlig seitenverkehrt.
Wenn ich heute vor dem Spiegel stehe,
gehe ich von einer Welt in die Andere,
und wische das Blut
vom Munde des Erschossenen.
Ich wische es vorsichtig, sehr vorsichtig.
Es tut ihm weh.
Miroslav B. Dušanić
1 коментар:
Das klingt etwas so, als ob du dich schuldig fühltest, dass du annimmst, er hat statt dich einen anderen erschossen. Das ist bedauerlich, lieber Miro.
..grüßt dich Monika herzlich
Постави коментар