 |
| Мирослав Б. Душанић |
Узбуђење
Модре летње ноћи, кренућу пут стаза
да, житима боцкан, газим мале влати:
сањар, осећаћу под ногама студ мраза.
Моју голу главу ветар ће купати.
Нећу ни говорит, нећу мислит ништа:
ал' бескрајна љубав испуниће мене,
и бићу све даљи, даљи, без кућишта,
у Природи – срећан као покрај жене.
Артур Рембо
Нема коментара:
Постави коментар