четвртак, 6. јун 2013.

Иво Војновић: Утјеха

* 09. 10. 1857. † 30. 08. 1929.
Утјеха 

Зашто ме гледаш тврда хриди моја
кроз тамне рупе зарашћене вр'јесом?
Јел' то поглед, што сред муклог боја
нечасних днева видјех планут кр'јесом?


сунчане зраке, канда мач заблиста?
Ти знаш да љубим твоје скуте благе
и пусте гаје куда ловор листа,
и кам, и бор, и прах те земље драге

што вихар носи, јер га плач не кваси! –
Зар да сан Слободе још ти не да спати? –
Ах! збори, вичи, псуј, ишчупај власи,


з грозног чела, ал' вјеђе склопи, да ти,
Едипе стари, бол не гатам већи!...
– „Не жали мене, сл'јеп сам!“ – Кам зајечи.


(1898.)

Иво Војновић

Нема коментара: