Долазак богова
Замућена не пита се река
колико је камена
одваја од бистрине.
Не броји и не калкулише
препуштајући се току
нараслим од сезонског
отапања богова.
Струјање и вртложење
славило је творца,
понављало дубока питања.
Призвана на површину
моја су плутала лица.
У угашеној жудњи
за другом страном
На којој дрхтава сенка
примиче буђењу згрчено
непомично тело.
Блиско камењу које је окретало
тражећи испод њих наговештај
следећег доласка богова.
Бојан Јовановић
Нема коментара:
Постави коментар