 |
| © by Лебедянцев Сергей: Метапространство |
Заборављене су ријечи пророка
Сумњамо у њихово стварно постојање
У ковчезима зарђалих брава
Између уредно сложених рукотворина
Слике и писма предака не садрже више
Слова и ликове
Одсањане снове нема ко да тумачи
Палимо свијеће за дуготрајне сате
Сумњи и бола
Гледамо у зидове и иконе
Гледамо празно — Све јама до јаме
Корачамо једни поред других
А опет усамљени смо
Плаши нас обиље свјетлости и чудесне
Игре сјенки
Таму би да избјегнемо ако се може
Али... Из дана у дан страх се умножава
Ишчекујемо гласнике — Нећемо гласнике
Дозивамо се — Не чујемо се
Посјећујемо се скоро свакодневно
Реда ради или из навике
Домови су нам збјегови и стратишта
Мирослав Б. Душанић
Нема коментара:
Постави коментар