0
Мирослав Б. Душанић
Композиција

лагано сам корачао стазом
ту и тамо је засијала покоја
искра...

и још понешто неизрециво

у сјенци дрвета мравињак
потпуно разорен
и неколико опалих листова

ах! —
како се живот лако прекине

болно сам удахнуо влажан
ваздух и тако даље

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић
Спокојство

уступио ми је свој простор
и указао ми се нови почетак 

усред помрчине одбацио сам
све сабласти и њихове сјенке
које сам не/свјесно баштинио
којих се никад нисам одрицао
и открио сам тајну свих давно
зачетих личних драма —

у страху је живот привидан

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top