0
Мирослав Б. Душанић
На раскршћу

није било богова
није било људи
није било птица

одлазим
чекао сам узалуд

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић
Призор који се понавља

празнина облака у свитање
геометрија собе
безнадежно испружене руке
неспретност покрета
у огледалу
мјехури од сапунице при и
након бријања
и јутарња молитва из мојих

уста
суза из ока...


знам
све се своди на оправдање

мука ми је што ти не пишем

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top