4

Узалуд...
У ноћ испружене руке
Не види нико
Сви видају своје болне ране
Сви су ноћас постали пустињаци
Препуштени канџама таме
И погрбљени уздишу
Носећи своје тешке крстове

Узалуд...
Лице у грчу и црне слутње
О безнађу
И коначном судњем дану
Ове ноћи као да су се сви уротили
Да режирају сопствену драму
Једночинку
У којој су они трагични јунаци

Узалуд...
Ноћас сви траже помиловања
Као опијени
Бришу наслаге праха са заборава
Одједном сви су немоћни
Пуни страхопоштовања
За гријехе би олако да се искупе
Нудећи мало молитве и кајања

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

Veselinka Stojkovic је рекао... недеља, мај 31, 2015

Та загледаност у даљину... Фотографија је много лепа.

Мирослав Б. Душанић је рекао... недеља, мај 31, 2015

Фотографисан у Хамбургу... Термин за операцију био ми је познат али не и исход...

Zlatni Skarabej је рекао... среда, септембар 16, 2015

Tebe samo pesma može da ubije... Sve ostalo je uzalud... I dobro je dok je tako...

Мирослав Б. Душанић је рекао... среда, септембар 16, 2015

Успјела си да ме насмијеш...
(Не знам, све више копним. Па ако је и од пјесме. превише је...)

 
Top