 |
| Мирослав Б. Душанић |
Као досељеник сада ти
пошто су ти дојадиле унутрашње земље
од пустог песка
на обали се ствараш
и римујуће птице
тражиш да те успавају.
Али нешто се миче позади грчевито
као руља:
није океан,
ни светлост,
ни граница
која се помера.
То силази руља
у грчевима
и шкрипи
као одгобор на звук
твојих слатких уздаха.
То је звук пронашао ждрело
па кашље.
Спиро Врето
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар