0
Мирослав Б. Душанић
Зое воли

Зое мисли да су то панде
Спокојан загрљај плишаних ствари
Које те чувају ноћу
Као да си дете

Затим мисли да је то ипак
Ишчекивање сусрета
И оно распиривање
Запретене ватре

Зое мисли
Све до јутра
Кад отвори очи
И види празан кавез
У коме би требало
Да се протеже лав

Онда се пита
Све док се не умори

Да ли да остави отворено
Јер он уме
Изненада
Да се врати.

Тања Милутиновић 


Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top