0
Мирослав Б. Душанић
Стиховима

Стихови моји, птичице, наследници,
Извршиоци тестамента мог,
Ћутљивци и саговорници,
Утешитељи, узмите ме у залог!

Сам сам без рода и племена
И чудом сам пробио тло,
Једва ме је лопата времена
Избацила на грнчарско витло.

Истегли су ми дугачки врат,
И обликовали душу ко свима,
И посули ме травчицама
цветним, и лишћем по леђима.

Разгрнуо сам жар брезови,
Како је заповедио Данило,
Гледао каљење ружичасто
И као пророку ми је било.

Немоћан, тајан, немиран,,
Земља сам био, и без славе,
Док нисте пали ми на груди
Из кљунова, из очију траве.

Арсениј Тарковски
/Пријевод: Ибрахим Хаџић/

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top