Мирослав Б. Душанић: Прва љубавна

Мирослав Б. Душанић

Прва љубавна

Слагао сам ријечи замишљајући
Како се дивиш тој пјесми
Коју никад нисам ни написао
И пазио сам гдје ћу да ставим зарез 
А гдје је боље тачку
И волио сам те у тој пјесми искрено
Од срца неизмјерно
Као што те и сада волим
И сигуран сам да би је често читала
Можда на мјесечини или уз свијећу
Тајно чувала под јастуком
Због ње би и вријеме заборавила
Било би ти сасвим неважно
Да ли је сунце иза брда изронило
Или ти се ноћ на трепавицама пластила
И све моје несташлуке би ми опростила
Вјерујем да би покоји пут
И заплакала од среће онако
Разњежена и уздисала дубоко
Али је никад не написах
Не имах снаге да је на папир преточим,
Ту пјесму над пјесмама
Моју прву пјесму љубавну 

Мирослав Б. Душанић

Објављено: РИЈЕЧ, Часопис за књижевност и културу, број 3-4, година VI; Књижевни клуб Брчко дистрикт Бих, јесен-зима 2013.