0
Мирослав Б. Душанић
САМО СМО УСТА. Ко пева далеко
срце што цело сред свих ствари бди?
Ударац његов силан, праћен јеком,
разделисмо у дробан куцањ ми.
И његов бол големи и големо
клицање - преогромни су за нас,
и ми се тог стално отржемо
и једино смо уста, тихи глас.

Ал' велик срца бат се изненада
сручи у нас и отме из нас крик, -
и ми смо тада
суштина, вид, преображени лик.

Рајнер Марија Рилке
/Пријевод: Бранимир Живојиновић/

Постави коментар Blogger

 
Top