0
© by Aernout Overbeeke
Азил

Све је страно као и прва 
доживљена тама 
љепљиво клизава и без 
облика
али чежња ка горе 
на свјетлост 
ломи ме и покопава
безгласно споро 
као да је вријеме стало 
и не могу да умрем 
док се небу
не да један посебан знак

Бијег није промијенио 
ништа
заслијепи ме као бацач 
свјетла на саслушању 
и остах сасвим усамљен 
и невидљиво везан
да нестрпљиво ишчекујем
да ме оловни замор
прекрије 
и смрт из даљине
спасоносно пољуби

(20. 12. 2011 / 20. 11. 2013)

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top