0
Мирослав Б. Душанић
Србија

Ако те изговорим
упалиће се сва кандила на свијету.
Тужна ријечи, како ћу те изговорити?
Кајмакчалан - могу.
Колубару - могу.
Могу ријеке, брда костура
и ослијепљене анђеле.
Шта је то?
То се Душан празним дупљама
и мртвим костима за тебе моли.
То шљива - богородица, цвијет, трње...
Опанак.
Нож за чарапу задјевен.
С мачевима се рађаш и на сопственим
вратовима их оштриш.
Поздрављам лобање на Ћеле-кули.
Тебе, војниче, и шајкачу ти пробијену
са десет куршума.
Јована на мртвој стражи. Милију.
Објешене на Теразијама.
Подављене у Јасеновцу.
Кадињачу и цијели батаљон.
Небо над тобом, Србијо.
Коње ти посустале што без седланика
стрњиштима лутају...
Хоће ли икада умукнути?

Владимир Настић


Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top