0
Мирослав Б. Душанић
Етеризам
        Другу Иву Андрићу
 

Моја је бајка:
да се у сну док се спава
добра чине, и да ништа
није јава.
Нисмо знали а имали смо
чедо у даљини.
 

Реко сам ти цвет један лак
испуниће твоје мисли.
Све осмехе који су од бола свисли,
сачуваће зрак
негде у даљини.
 

О ничег нек Те није жао
Зато сам Ти ту мисао дао
тужној голој и белој,
невеселој.
Гледај у јесен мирно,
како се губи дан
и љуби.
Благо као једно звоно
да зазвони у даљини
мишљу том сам Те додирно.


Милош Црњански 

Постави коментар Blogger

 
Top