0

На трагу дворова

затровали стазе покидали локоте и резе
на трагу дворова гдје успомена кости
и сад туђом слабошћу хране окрутност
ко је душманин а ко брат
чији су ово синови чије кћери
ооо све што постоји
земаљским се ћаром мјери
јесмо јесмо а као да нисмо
има ли икога
да пред одважношћу предачком зарумени
пред величином њеном да застране застиди се
кроз молитве светим с душом да разговори



Кроз пера два-три

као непослушно дијете
с краја на крај би планете
све(т) или сви-је(т) исто је
без имена и лица је


виком нариком одриком лелеком
од ријечи насушне кад браћа се окрећу
као листак на вјетру слабашни се обрћу
све потоње што у прах вјетром не сагори
кроз пера два-три
мудрошћу вјекова проговори


Љиљана Вујић Томљановић

Постави коментар Blogger

 
Top