2
Tomas Tranströmer
Олуја

Одједном пред путником стоји стари
големи храст, као лос моћне круне
окамењен испред тамног бедема
                        јесењег мора.

Олуја сјевера. Вријеме кад зрију
бобе јаребике. Будан у тами
чујем сазвијежђа топћу у стајама
                         горе над стаблом.

Мирослав Б. Душанић

Гогољ

Капут олињао попут вучјег чопора.
Лице крхотина мрамора.
Сједи сред својих писама у лугу који шушти
од презира или грешака,
да, срце лети као папир кроз негостољубиве
пролазе.

Сад прикрада се сутон попут лисице над ову земљу,
запали траву у једном трену.
Свемир је препун папака и рогова, а тамо доље
попут сјене клизи кочија преко освијетљених имања
мојега оца.

Петроград и уништење на истој су ширини
(јеси ли видио љепотицу у накривљеном торњу)
смрзнутим четвртима још лебди попут медузе
сиромах у својој кабаници.
А ту овијен рухом поста, стоји онај некад окружен
                                    крдима смијеха,
но она су већ давно одлутала у више предјеле
                                    гдје не расте шума.

Климави људски столови.
Гле, како вани мрак ужиже млијечну стазу душа.
Зато пењи се на своја огњена кола и напуштај земљу!

Томас Транстремер
(Пријевод Соња Бенет)

Постави коментар Blogger

Igor је рекао... петак, децембар 20, 2013

Uno de los mejores poetas vivos de Europa. Quizá más. Qué grande es Transtromer.
Saludos.

 
Top