0
Мирослав Б. Душанић
Модри гости

Ипак је неизлечиво
Не само нечитко и нејасно
Упоран и урођен поглед ка леденој шуми
Сва нам је радост кад престану болови
А нема разговора

Из далека тако модри а блиски
Тако уочљиви да се отопе на пречац
Ко зна дал их имамо
Док тако капљу и пролазе

Њихово није небо царско
Ни обратно
Оку јасни срцу тешки
А очајнички их лековито и студено
Ван свих речи
Замиђљамо и замишљмо

Радивој Шајтинац

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top