2

СВЕТИ АРХАНЂЕЛИ, КОД ПРИЗРЕНА

Боље да остадосте под земљом, дубоко,
за неко часније поколење. Овако,
слушам осињак где беху пчеле и царево око.
Јер, време је опет наопако.

Још само вам име оста као испражњено лице.
Сви су анђели слепи, и слепо је поколење….
И ниједан плод не дочека зрење.
Уместо сокола — орао изнад Бистрице.

Кратка је слава света! Црни биво дремље
крај реке, испод невидљивог звоника.
Као последњи залогај, узех шаку земље.

Боље да сте остали скривени, у дубини.
То што сад видим, сасвим је друга слика.
Осванух, на своме гробу, у туђини.
 (1985)

Мирослав Б. Душанић
ПРОПЛАНАК

(По Кавафију) 

Пре него што падне мрак
и ноћ склопи своја крила
хоћеш ли стићи
да изађеш из честара,
да се ослободиш сплетених пузавица
и шибља што ти се обмотава
око глежњева.

Зар то не жели и корњача
што у шипражју, у наталоженом лишћу
шушка, опрезна и стрпљива,
- за разлику од тебе непомичног
који си се определио за мук -
и напрежући се
покушава да се искобеља,
баш као и ти сам.

Хоћеш ли успети да се ослободиш,
шумске устајалости
и влаге која те омамљује као дремеж,
хоћеш ли успети
да се пре ноћи
домогнеш пропланка?

Изашавши на чистину
нашао си се у недоумици:
куда да кренеш
и шта сада да радиш,
јер док си се батргао кроз шипражје
и батргао између црних стабала
нечему си се, ипак, надао.

Нечему си се, ипак, надао. 

Слободан Ракитић

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

ПЕТИ ЕЛЕМЕНТ је рекао... среда, јануар 01, 2014

http://fragmentarijum.blogspot.com/2013/11/blog-post_29.html

У здравље у Новој!

 
Top