субота, 11. јануар 2014.

Александар Ристовић: Седам песама о коњима (песма шеста)

 
6.
 
Коњи који вуку трамвај коњи су очевог
                                                                    детињства,
раге, уских плећа, полумртви дабоме,
обављају свој посао за малу надокнаду у виду
                                                                     вреће зоби
и, наравно, тимарења касније у коњушници.
 
У трамвају седе госпе, приносећи
лицу мале мараме од свиле, крај њих су
пуначки анђели у вуненим чарапама и с
                                                         анђеоском обућом.
 
Неки чова, старинског кова, упознаје се
са оном до себе, уз устајање и дубок наклон.
Има књигу у крилу са сличицама голих
                                       анђела у апстрактним позама.
 
Ја сам дечак са задњег седишта, мислим
на неко девојче које и не помишља на мене,
него је усредсређено на окно трамваја већ
                                                           замагљено кишом.

Александар Ристовић 

Мирослав Б. Душанић

2 коментара:

ПЕТИ ЕЛЕМЕНТ је рекао...

http://www.youtube.com/watch?v=eOneK7tJWEc

Свако добро!

Мирослав Б. Душанић је рекао...

Свиђа ми се. Хвала!