 |
| Перо Васлић |
оцу
Твоја модра крв тече и мојим венама
ту смо исти
у нама свакодневно нешто се руши
и ту смо исти
човјек си
човјек сам
мали човјек
опет смо исти
горчине у младости доста си се насисао
неке чудне слутње су те нагризале
на жуљним рукама носиш старост винограда
оживјела је трава око трсова
док испод камене подзиде мог живота
још спава
пјесма цврчка
и насеље жутих и црних мрава
Ибрахим Хонђо
Нема коментара:
Постави коментар