0
Перо Васлић
Круг из којег излаза нема

У оним временима револта и крика
Ако ме сјећање не вара
Бог је радио све што је хтио
Или смо му због људске бахатости
И наше немоћи тако нешто приписали
(Мада то више и није важно)

Све је посматрано из друге перспективе
У нездравој екстази улицама банчили
Војници са исуканим бајонетима
Ријеком пловили мртви
А неки и даље носили лептир-машне
(Какав несклад)

Круг из којег излаза нема
Када се у игру укључе демони
Гунђао отац и послао ме у избјеглиштво
Јадница мајка изигравала јаку жену
Брзо спаковала најнеопходније
Скоро у трку ме цјеливала
А знам да јој је било много тешко
И да ме не би поколебала
Плакала је онако насуво без суза

Одиграну драму небо прими равнодушно
А ја сам нестао као што сјенке нестају
Понављајући судбину Милоша Црњанског
Свијет мој се распао као леш
И на све што сам имао пала је магла

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top