2

Трагови живота

Ја сам свјестан тога да живот није овдје
моју собу је населио умор и страх
али још има трагова прстију на сталажи
и књигама
на прозору који гледа у свијет
кроз који понекад знатижељни пролазник
приљуби свој радознали нос

Признајем да није једноставно бити сам
и између устајалих предмета разапет
као лутка у излогу или музејски експонат
удишем мемлу
стојим и као нешто чекам а знам
да су та чекања празна и ако се наставе
све више ћу сам у себе да урастам

У једном од изненадних откуцаја зидног сата
убиће ме мемљив ваздух и његов смрад
а најрадије бих побјегао главом без обзира
и заувијек избрисао ову собу и овај град

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

Alexandra Alexandra је рекао... уторак, јануар 28, 2014

Pesnik tuge bi mogao malo da prošeta sa svojom Najdražom, napravi par leoih fotografija i ulepša nam dan lepom slikom i vedrom pesmom!
Pesma je divna, iz duše spevana....

Veselinka Stojkovic је рекао... понедељак, мај 23, 2016

Свак би понекад, или и често, да побегне негде, и главом без обзира...

 
Top