понедељак, 27. јануар 2014.

Мирослав Б. Душанић: Трагови живота


Трагови живота

Ја сам свјестан тога да живот није овдје
моју собу је населио умор и страх
али још има трагова прстију на сталажи
и књигама
на прозору који гледа у свијет
кроз који понекад знатижељни пролазник
приљуби свој радознали нос

Признајем да није једноставно бити сам
и између устајалих предмета разапет
као лутка у излогу или музејски експонат
удишем мемлу
стојим и као нешто чекам а знам
да су та чекања празна и ако се наставе
све више ћу сам у себе да урастам

У једном од изненадних откуцаја зидног сата
убиће ме мемљив ваздух и његов смрад
а најрадије бих побјегао главом без обзира
и заувијек избрисао ову собу и овај град

Мирослав Б. Душанић

Мирослав Б. Душанић

2 коментара:

Alexandra Alexandra је рекао...

Pesnik tuge bi mogao malo da prošeta sa svojom Najdražom, napravi par leoih fotografija i ulepša nam dan lepom slikom i vedrom pesmom!
Pesma je divna, iz duše spevana....

Veselinka Stojkovic је рекао...

Свак би понекад, или и често, да побегне негде, и главом без обзира...