0

Кроз прозор влака који напушта град

у мени бунца народ
и ми
и тло
и наше
и високо дигнуте чаше
ту се још спомиње бога
више због риме са слога
ал пустит ћемо да цркне
просјак пред вратима цркве
високо пропети каин
ужива у својој казни
пијане тамнице тијела
самотни тресу оргазми
јер ти што нас вичући воде
су несвјесни неба
и воде

Дарко Рундек


Мирослав Б. Душанић

Постави коментар Blogger

 
Top