2

Шта је шеф рекао Тому

Поезија? У реду као хоби.
Ја пуштам дечје возове.
Господин Шо узгаја голубове.

То рад није. Не знојиш се.
Нико те зато не плаћа.
Оно, могли бисте да пишете рекламе.

Опера - да; или песмарице –
Усамљени јахач
Ненси је певала у хору.

Ал тражити дванаест фунти недељно
– ожењени сте, је л? –
храбро, нема шта.

Како да погледам у очи
возачу аутобуса
ако вам дам тих дванаест фунти?

И ко је сигуран да је то поезија?
Мој клинац – десет година, –
уме исто, и још с римама.

Ја зарађујем три хиљаде, плус трошкови,
кола, дневнице,
да, ал ја сам књиговођа.

Како ја кажем, тако раде
у мом предузећу.
А ви, шта ви радите?

Некакве мале, па дугачке речи,
нездраво је то.
Кад сретнем песника пожелим да се окупам.

Све су то комуњаре, упаљеници,
преступници.
Пишете неке бургије.

То вели и господин Хајнс, а он је учитељ
и он то свакако зна.
Него, посао потражите.

Бејзил Бантинг

Постави коментар Blogger

Pepa Barragán је рекао... субота, јануар 04, 2014


Срећан Божић !
Pasé por aquí para saludarte y dejarte mis mejores deseos para este año que empieza.
No se si lo escribí bien...

Besos

Мирослав Б. Душанић је рекао... субота, јануар 04, 2014

¡Gracias! Muy amable de tu parte.
Un abrazo amistoso!

 
Top