 |
| Мирослав Б. Душанић |
Изнад свих језера и изнад долина,
и изнад највишег планинског врхунца,
и даље од звијезда и даље од сунца,
и изнад граница свемирских дубина
Креће се мисао са толико страсти,
као добар пливач међу валовима,
и оставља бразду међу просторима
са неизрецивом и мужијачком сласти.
Одлети што даље од гњилих мочвара,
прочисти се горе у бистроме зраку
и пиј као нектар у овоме мраку
ватру која врата небеска отвара!
Из брига и јада од којих се гине,
од којих се душа мутно замаглила,
сретан је тко може у замаху крила
узнијети се према пољима ведрине!
И налик на шеву само зато мари
да свакога јутра чистог зрака куша,
- тко над свиме лебди и без муке слуша
разговоре цвијеча и свих нијемих ствари!
Шарл Бодлер
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар