Игра, Пјесничка
испод свода овог небеског
запалим логорску ватру
умјесто свијеће
и богови су с тим сагласни
живим са змијама
на камену
огледам се на извору
у амбису
а кад се пламен угаси
бијели пепео разнесе вјетар
на све четири стране свијета
на груди привијем
топло угљевље
и све док не заспим
ја умишљам да сам пјесник
Мирослав Б. Душанић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар