моја је војска прегазила Березину као плитки поток
и јахао сам, даље, на исток, до тибетанских храмова, палећи села и градове.…
пре тога сам сравнио у пламену Рим и покорио Картагину.
и кад ме данас, у затишју векова,
питају шта ми је све то требало, пожелим да их бацим
у кавез са лавовима.
на помен њеног имена још узимам ратничке боје. разуздавам побуну разума кад кажу да је мит.
и не престајем да на олтар славе прилажем успомену
на покорен свет. ја, одани јој ратник и одани песник.
и тако, вековима, са златним таличним штитом
и уклесаним именом њеним, разарам јазбине скептика. мачем проповедам скори долазак њен. без милости према сејачима сумње, истрајавам у вери. и чекам је.
ја, одани јој ратник и одани песник.
Тони Пердић
 |
| Мирослав Б. Душанић |
Нема коментара:
Постави коментар