четвртак, 13. фебруар 2014.

Оскар Вајлд: De Profundis (фрагмент)

* 16. октобар 1854. - † 30. новембар 1900.

     Трагично је како мало људи, имају своју душу пре него што умру. "Ништа није тако ретко код човека као дело од њега самог", каже Емерсон. Најчешће су људи други неки људи. Њихове мисли су туђа мишљења, њихови животи су мимикри - подржавања, њихове страсти су цитати. Христос не само да је био највиши индивидуалист, него је био и први индивидуалист у историји. Људи су покушавали да направе од њега филантропа, или су га, као алтруисту, уврстили међу неучене и сентименталне. У истини он није био ни једно ни друго.

   Наравно, он је милостив према сиромасима, према онима који леже по тамницама, према ситнима и беднима; али он има много више сажаљења за богате, за окореле хедонисте, за оне који расипају своју слободу робујући стварима, за оне који носе меко одело и живе у краљевским палатама. Богатство и уживање чинило му се у ствари веће трагедије него сиромаштво и бол. А што се тиче алтруизма, ко је боље од њега знао да о нама не одлучује хотење него позив, да не можемо брати грожђе са трна, ни смокве са чкаља.

     Христу дугујемо најразноврснија дела и људе. Јадници Виктора Ига, Бодлерово Цвеће зла, обележје самилости у руским романима. Верлен и његове песме, шарено стакло, ткани тапети и кватроченто-радови Берн-Џонза и Мориса припадају Христу исто тако као и Ђотов звоник, Ланселот и Гинивер, Танхајзер, мучне романтичне скулптуре Микел Анђела, и архитектура шиљастих лукова. Њему припада и љубав према деци и цвећу, за које је у класичној уметности било тек мало места, једва толико да могу у њој порасти и поиграти се, али који се од дванаестог века па до наших дана, под разним облацима и у разна времена непрестано јављају у уметности, ћудљиви и својевољни као што већ деца и цвеће воле да буду: пролеће се човеку увек тако чини као да се цвећем било сакрило и тек се промолило на сунце бојећи се да ће се одраслима досадити да га гледају и неће га више тражити, а живот детета није друго него априлски дан кад има и кише и сунца за нарцис.

Оскар Вајлд

Мирослав Б. Душанић

Нема коментара: